Postoji u coveku neka tajna koja ga tera da cini ono sto oseca. Postoji u coveku neka iskonska potreba da pomaze drugom coveku. Kada treba, on ce pomoc da zatrazi i primi. Covek je uvek ponosan ako je negde upisao svoje ime, ako je ostavio trag ili napravio korak blize razumevanju, postovanju, dobrocinstvu, ljubavi. Mnogi ljudi su smisao zivota pronasli u sreci onih kojima su pomagali, ali i u neprekidnom cinjenju za opste dobro. Kazu da je coveku mozda najpotrebnija pomoc u trecem dobu. Tada mnogi izgube samopouzdanje i volju za zivotom, zato im je vise nego ikada potrebna pomoc da pre svega prepoznaju preostale sposobnosti, da iskoriste stecena znanja i iskustva i da shvate da nisu zaboravljeni. Zato je i neophodno da se u brigu o starim ljudima ukljuci i citava drustvena zajednica. Ustanove za smestaj starih lica su prve u lancu koji ovim osobama treba da omoguce aktivan zivot. Ovakav vid pomoci dobro je oslikan u dve decenije postojanja I rada DOMA ZA SMESTAJ I NEGU STARIH I IZNEMOGLIH LICA u Prokuplju.